Autor: Anđelko Beroš


Kada se u neki projekat date celim svojim bićem, nema lepšeg osećaja nego kada dočekate rezultat koji vas potpuno ispuni. Za mene, rad na predstavi „Arči i Dora“ bio je upravo takvo putovanje. Ova priča nije samo komad o žućkastom i čokoladnom labradoru, ona je podsetnik koliko nam je danas, više nego ikada, potrebna empatija.

​Kroz magiju teatra senki i igru pokreta, želeli smo da prenesemo jednostavnu, a veliku istinu: mrak se ne pobeđuje mrakom, već toplinom. Naša verzija „Tom i Džeri“ jurnjave publici ne donosi samo smeh, već ih uči da se niko nikada nije usrećio ruganjem i da je najhrabrija stvar na svetu, zapravo, biti dobar prijatelj.

​Ipak, najlepši deo cele ove avanture jesu reakcije publike. Iza nas su već premijera i tri reprizna izvođenja, i svako je bilo dupke puno.

​Dok posmatrate salu, nema veće nagrade nego kada osetite decu koja iskreno tapšu i koja su se potpuno saživela sa likovima na sceni. Ali magija tu ne prestaje. Najveći kompliment nam je to što ova predstava nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Neretko vidim i odrasle koji puste suzicu na one najemotivnije scene.

​„Ovu predstavu zapravo treba da pogledaju odrasli, a ne samo deca.“ Iako je deklarisana za uzrast od pet godina, publika me je naučila da granice ne postoje. Zato ja samo pažljivo slušam, osluškujem njihove utiske i uživam u činjenici da smo uradili pravu stvar. Doneli smo svetu malo topline, onda kada mu je najpotrebnija.