Autor: Tatjana Kovačev

            
     Oduvek su me privlačila stara zdanja i zamišljala sam kakav je bio život u njima i kakva je životna priča ljudi koji su tamo boravili. Često je moja mašta prevazilazila realnost i vodila me u neku novu dimenziju sa nestvarnim događajima i likovima. Mislim da je to bilo zbog slikovnica i knjiga koje sam čitala u ranom detinjstvu. Obožavala sam ilustracije u slikovnicama i često sam u njima, u svojoj mašti, pronalazila mesto za sebe. Želela sam da moj život bude jedna zanimljiva slikovnica, u kojoj sam mogla da poletim, da se družim sa životinjama, da učinim svet boljim.

Кao odrasla osoba ( da li sam uopšte odrasla?) baveći se učiteljskim pozivom, stvorila sam svoj svet iz mašte koji liči na slikovnicu. Svet u kome caruju ljubav, ravnopravnost, tolerancija, empatija, poštovanje, smeh, igra, radost, pesma... A relikvija prema kojoj se odnosimo sa velikim poštovanjem je knjiga. Ona ima posebno mesto u svakom našem danu, naročito u prvom razredu kada dan započinjemo čitanjem priče po izboru.  

Trudim se da roditelji i đaci shvate značaj čitanja. Veoma sam ponosna na svoje učenike koji vode čitalačke dnevnike i uživaju u knjigama koje im preporučujem za čitanje. Sa njima sam realizovala nekoliko projekata posvećenih knjizi. Angažovali smo roditelje da nam čitaju, pravili smo svoju slikovnicu o Vuku Кaradžiću, intervjuisali urednika izdavačke kuće Pčelica i dobili odgovore na pitanja kako nastaje knjiga, razgovarali sa piscima, ilustrovali i dramatizovali legendu o našem mestu. 

Dok smo boravili na nastavi u prirodi u različitim krajevima Srbije, slušali smo brojne legende koje su nam pričali meštani. Posmatrala sam lica učenika. Slušali su sa ogromnim interesovanjem i pažnjom. Iako deca vole kratke književne forme, činilo mi se kao da su očekivali još i postavljali su brojna pitanja. Razmišljala sam o uticaju legendi na učenike i pomislila da bi bilo zanimljivo obogatiti ih opisima. 

Volim da putujem i istražujem neobična mesta. Naša zemlja je prava riznica prelepih i neobičnih krajolika koji su inspirisali ljude da pripovedaju o njima unoseći dozu mističnog. Legende su kratke. Ostavljaju slušaocu odnosno čitaocu mogućnost da zamisli događaj koji je opisan. Dok sam istraživala i pisala priče po motivima legendi, činilo mi se kao da sam izmeštena iz realnosti i da iz prikrajka posmatram događaje. Iako sam tipkala po tastaturi, imala sam osećaj da ne vidim slova i reči, već da vidim slike, čujem vetar, osećam ledenu vodu. Želim da i čitaoci ove knjige osete to isto. I kada se nađu na nekom od ovih mesta, neka se opuste i prepuste uživanju u lepoti, neka dopuste legendi da ih odvede u prošlost.