Autor: Vesna Aleksić

     Kažu da svako dete treba da oseti neku malu oskudicu u svom odrastanju, kako bi se osnažilo i naučilo da ceni i jače proživljava i lepotu obilja, i ispunjenja želja. Ovde se naglašava da oskudica bude mala, i najbezbolnije je kad je materijalne prirode, jer podstiče... Svi znamo kako je Ivo Andrić pričao da je s bolnom čežnjom, u izlogu knjižare, gledao knjige koje je želeo da čita, a nije mogao da ih kupi. Iz te oskudice, znamo šta je proizašlo i šta nam je sve taj veliki čovek ostavio. Međutim, ima oskudica koje su preteške; nedostatak ljubavi, pažnje, roditelja, doma... svega onog što se većini ljudi podrazumeva, i o čemu se retko  i razmišlja.

    Treća mačka je mala knjiga koja će da vam odškrine vrata jednog Doma za siročad. Susrećemo tu dve dobre drugarice, Bjanku i Mitru, koje u čvrsto prijateljstvo vezuje sve što nemaju, a i ono što imaju. One imaju jedna drugu, i svoju zajedničku, treću mačku koja je crna kao noć, ali ima svilene kandžice i nikad ih neće ogrebati. Da li je moguće da u Domu za siročad neko dete drži mačku? Nije, naravno ali dve devojčice je ipak imaju i ona je stvarnija od svih pravih mačaka, stvarnija i od Meseca koji sija kroz prozor i najsigurniji je usvojitelj. Zašto ovo pominjem? Deca u Domu uglavnom priželjkuju da ih neko usvoji, da ih odvede u život van dvorišta ograđenog metalnom ogradom, da se prošetaju preko mosta, da dobiju svoju sobu, peškir, kućnog ljubimca, krompiriće, brata, salamu... Svašta oni žele; male, smešne stvari, i male, ozbiljne stvari. Velika je želja da vas očešlja neka nežnija ruka od ruke vaspitačice Dare koja uvek žuri i čupa kosu! Ipak, dve sasvim male devojčice otkrivaju šta je u životu mnogo važno, otkrivaju to iskonski mudro kako deca umeju. Mnogo je važnije s kime si, nego gde si, i s kime putuješ, nego gde putuješ...  A one putuju kroz svoje detinjstvo s trećom mačkom, i ne sanjajući da će upoznati još važnije i veće svari.

   Znam da vam ovo dosad izgleda kao tužna priča - ali nije!

   Zato i kažem da ću odškrinuti samo ta vrata ali neću ih otvoriti. To prepuštam  budućim čitaocima    ove knjige, želeći da među njima ima što više tkz.odraslih osoba koje mogu nešto i da poprave, podsećajući se  kako je to kad ste mali i padne noć, a ničiji dlan vam ne pređe preko kose, već samo jedna daleka mačka žmirka sjajnim  očima...I uzdate se  samo u nju jer ona najviše podseća na ljubav.